Zaštita seksualnih i reproduktivnih prava žena sa mentalnim invaliditetom i zaštita od nasilja
15. Jun 2020.
U Srbiji živi 18.250 osoba u nekom obliku kolektivnog smeštaja,3 a preko 11.000 osoba ima neki oblik invaliditeta.4 Podaci iz 2016. godine pokazuju da je u ustanovama za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom neznatno više muškaraca od žena,5 dok je u domovima za smeštaj dece i mladih oko 40% devojčica i žena. Osobama sa invaliditetom koje žive u rezidencijalnim ustanovama svakodnevno se krše mnoga prava i u riziku su od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja. Žene i devojčice sa invaliditetom višestruko su diskriminisane, na osnovu pola, invaliditeta i činjenice da žive u instituciji, a izložene su specifičnim oblicima rodno zasnovanog nasilja, kao što su prisilni abortusi, davanje kontraceptivnih sredstava bez informisanog pristanka, seksualno uznemiravanje i seksualno nasilje, prisilne sterilizacije. U rezidencijalnim ustanovama, žene su izložene svim oblicima horizontalnog (od strane korisnika) i vertikalnog (od strane zaposlenih u ustanovi) nasilja. Njihov položaj i izloženost nasilju u institucijama nisu dovoljno vidljivi u javnim politikama Srbije. Žene sa invaliditetom suočavaju se sa preprekama u pristupu pravdi, između ostalog i u vezi sa nasiljem i zlostavljanjem, zbog raširenih stereotipa, diskriminacije i nedostatka procesnih i razumnih prilagođavanja. To može dovesti do sumnje u verodostojnost njihovih izjava, do odbacivanja njihovih prijava, što dalje dovodi do nekažnjivosti i nevidljivosti problema. Ženama sa invaliditetom često je potrebna podrška, pa se boje da prijave nasilje zbog mogućnosti da izgube neophodnu podršku. Situacija je dodatno otežana za žene sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama jer su počinioci svesni da je mali rizik od otkrivanja dela i kažnjavanja, s obzirom na to da je ovim ženama otežan ili onemogućen pristup uslugama podrške. Ratifikacijom međunarodnih konvencija o ljudskim pravima Republika Srbija se obavezala da nacionalno zakonodavstvo uskladi sa međunarodnim ugovorima i standardima. Potvrđivanjem Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena države su se obavezale da bez odlaganja, koristeći sva sredstva koja su im na raspolaganju, vode politiku eliminacije diskriminacije žena, kao i da preduzmu odgovarajuće mere radi izmene ili ukidanja zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju žena. Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da osobe sa invaliditetom imaju pravo na jednako priznanje pred zakonom, a države su se obavezale da priznaju osobama sa invaliditetom pravo na poslovnu sposobnost, ravnopravno sa drugima u svim aspektima života. Odredbe Porodičnog zakona i Zakona o vanparničnom postupku, u kojima se nalaze materijalne i procesne odredbe u vezi sa poslovnom sposobnošću, nisu u skladu sa međunarodnim standardima. ............... Preporuke
Svaki oblik nasilja prema ženama je neprihvatljiv, što se odnosi i na nasilje prema ženama i devojčicama sa invaliditetom u rezidencijalnim i psihijatrijskim ustanovama.
Neophodno je da Srbija preduzme sve mere na koje se obavezala potpisivanjem međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, što znači da treba bez odlaganja:
- da kreira javne politike i usvoji propise koji su adekvatni za sprečavanje, zaštitu i efikasno kažnjavanje učinilaca fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja, bez obzira na to ko je učinilac i bez obzira na to da li žrtva ima invaliditet i da li je smeštena u instituciju.
- da obezbedi obuku zaposlenih u rezidencijalnim ustanovama o novousvojenim propisima.
- da redovno informiše sve zainteresovane aktere o primeni preporuka za zaštitu žena sa invaliditetom od nasilja i zabrani prisilnih medicinskih mera, koje je dobila od CRPD komiteta, CEDAW komiteta, GREVIO grupe i Komiteta za prava
Dokument u celosti možete preuzeti ovde. Autorke: Biljana Janjić, Kosana Beker, Valentina Lepojević