Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom

Šta su ljudska prava?

Svi  ljudi su rođeni jednaki, što znači da imaš pravo da kao i svi drugi odlučuješ o svom životu. Možeš da biraš gde i s kim ćeš da živiš, imaš pravo da ideš u školu, da radiš i zaradiš svoj novac i da imaš stvari koje smeš da koristiš kako ti misliš da je najbolje za tebe. Imaš pravo na lečenje, na novčanu i drugu pomoć od države koja će ti omogućiti da ne živiš u siromaštvu. Niko ne sme da te muči i zlostavlja. Svi treba da se odnose sa poštovanjem prema tebi.

Šta je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom?

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je ugovor između mnogo država da osobe sa invaliditetom imaju ista prava kao i svi drugi. Srbija je usvojila ovu Konvenciju i sada mora da poštuje prava osoba sa invaliditetom.
Ako ti ili neko u tvojoj porodici ima bilo kakve teškoće / invaliditet, iz Konvencije možeš da saznaš koja prava imaš i šta država mora da uradi da bi se tvoja prava ostvarila.

Zašto je Konvencija važna u tvom životu?

• Možeš da kažeš šta želiš i da sam/a odlučuješ o svom životu.
• Prema tebi svi treba fer i pošteno da postupaju.
• Niko ne sme da te obmanjuje, iskorišćava ili ponižava.
• Možeš da učestvuješ u svemu što se događa u tvojoj porodici, kao i u zajedničkim događajima u tvojoj ulici, komšiluku, selu, gradu.
• Imaš iste mogućnosti da uspeš i napreduješ u životu kao i drugi ljudi.
• Stvari i objekti treba da se prilagode tebi tako da možeš da se krećeš po ulicama, da koristiš prevoz, da uđeš u svoj stan, al i u druge zgrade koje su ti značajne (dom zdravlja, pošta, opština, stadion, bioskop…)
• Prema tebi svi treba da se odnose sa poštovanjem bez obzira da li si žensko ili muško.
• Svi treba da te poštuju i uvažavaju i ako si dete.

Ko treba da štiti tvoja prava?

Država treba da štiti tvoja prava. Na to je obavezuju zakoni  i međunarodni ugovori – konvencije.

Svi državni službenici (u opštini, centru za socijalni rad, sudu, policiji, domu zdravlja) moraju da  ti  objasne koja su tvoja prava I da ti  omoguće da se ta prava ostvare.

Ako oni to ne učine, potrebno je da znaš kome da se obratiš. Sem porodice i prijatelja, kontaktiraj udruženje osoba sa invaliditetom ili nevladinu organizaciju (NVO) u svom ili oblišnjem gradu, Zaštitnika građana ili Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Beogradu.

Udruženja osoba sa invaliditetom

Udruženja osoba sa invaliditetom rade po principu samozastupanja. U njima osobe sa invaliditetom same donose odluke o onome što im je važno. Pojavljuju se pred predstavnicima vlasti i iznose im svoje mišljenje. Imaš mogućnost da se priključiš udruženju koje već postoji u tvom mestu ili da sa ljudima koji imaju slične probleme, osnuješ udruženje. Tvoje učešće u radu udruženja može značajno doprineti boljem životu osoba sa invaliditetom.

Nevladine organizacije

Nevladine organizacije osnivaju ljudi koji se dobrovoljno okupljaju jer žele da zaštite svoje interese ili interese neke grupe ljudi. Postoje nevladine organizacije koje se bave pružanjem različitih usluga, edukacijom i organizacije koje se bave ljudskim pravima i koje mogu pružiti besplatnu pravnu pomoć, na primer u zastupanju pred sudom. Ponekad nam je potrebna pravna pomoć, neko dovoljno stručan da protumači zakone na ispravan način – da od njih imaš koristi, a ne da ti štete.

Zaštitnik građana

Kada neka osoba koja je zaposlena u organu javne vlasti (ministarstvu, opštini, centru za socijalni rad, sudu, policiji, domu zdravlja, školi itd.) ne poštuje zakon i pravila svog posla (ne odgovara na tvoja obraćanja, postupa prema tebi loše i sl.) i time ti uskraćuje ili povređuje neko tvoje pravo, možeš da se obratiš Zaštitniku građana (www.ombudsman.rs). Zaštitnik građana štiti tvoja prava tako što kontroliše da li organi javne vlasti prema tebi ispravno postupaju. Njemu može da se obrati SVAKO ko smatra da organi javne vlasti ne primenjuju republičke propise i time krše garantovana prava i slobode.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Kada te neko ponižava i loše postupa prema tebi zato što si osoba s invaliditetom ili drugačiji u bilo kom smislu to je diskriminacija. Niko ne sme da te diskriminiše, ni državni zaposlenici (na primer u školi, centru za socijalni rad, u bolnici ili domau zdravlja), ni privatna lica. Za zaštitu od diskriminacije treba da se obratiš Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (www.ravnopravnost.gov.rs). To možeš da uradiš samostalno, tako što ćeš podneti pritužbu ili to u tvoje ime može da uradi i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, i druga osoba u koju imaš poverenje.

Zaštitnik prava pacijenata

Ukoliko misliš da je lekar ili neka druga osoba koja je zaposlena u domu zdravlja ili bolnici postupala loše prema tebi možeš se obratiti Zaštitniku prava pacijenata. Svaka zdravstvena ustanova je dužna da ima osobu koja štiti prava pacijenata i da jasno istakne njegovo/njeno ime i broj telefona ili adresu.