Obrazovanje
Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i regulisano je mnogim međunarodnim i domaćim zakonima. Konvencija o pravima deteta je najvažniji međunarodni dokument koji štiti prava deteta i daje smernice državama kako da ta prava poštuju, štite i ostvaruju. Svako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se pružiti šansa da postigne i održi prihvatljiv nivo učenja. Svako dete je jedinstveno i drugačije na sebi svojstven način. Inkluzivno obrazovanje mora se shvatiti kao osnovno pravo svakog deteta kao pojedinca, a ne pravo roditelja; ono obezbeđuje poštovanje i neotuđivo dostojanstvo i samostalnost deteta, uvažava pojedinačne potrebe i sposobnosti učenika da se efektivno uključe u društvo i doprinose njegovom razvoju; inkluzivno obrazovanje je sredstvo za ostvarivanje svih drugih ljudskih prava.
Pitanje obrazovanja osoba sa invaliditetom je u Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom sadržano u članu 24. U ovom članu precizira se du su, u cilju ostvarivanja prava na obrazovanje bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države dužne da obezbede inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Za razumevanje ovog člana i njegovu primenu važan je Opšti komentar br. 4 - Pravo na inkluzivno obrazovanje. Suština člana 24 je da države treba da obezbede da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz redovnog obrazovnog sistema na osnovu invaliditeta, da sva deca imaju pravo na besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz srednjeg ili visokog obrazovanja zbog svog invaliditeta, i da je sistem u obavezi da primeni razumna prilagođavanja i da svakom detetu pruži individualizovanu podršku.
Iz publikacije Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji – Nulti izveštaj, Autorke i autor: Snežana Lazarević, Dragana Ćirić Milovanović, Radoš Keravica, Ljupka Mihajlovska, Gordana Rajkov, Mimica Živadinović, 2022. godine, Beograd
https://www.mdri-s.org/public/documents/upload/Polozaj%20osoba%20sa%20invaliditetom%20u%20Srbiji.pdf
Član 24 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
1. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države strane ugovornice će obezbediti inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima i doživotno učenje u cilju:
(a) punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanja 36poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima;
(b) razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala;
(c) omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu.
2. U ostvarivanju ovog prava, države strane ugovornice će obezbediti da:
(a) osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, na osnovu invaliditeta;
(b) osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive;
(c) se pruži razuman smeštaj u skladu s potrebama pojedinca na kojeg se to odnosi;
(d) osobe sa invaliditetom dobiju potrebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja;
(e) efektivne mere individualizovane podrške budu obezbeđene u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju, u skladu sa ciljem punog uključivanja.
3. Države strane ugovornice će omogućiti osobama sa invaliditetom da uče veštine života i društvenog razvoja radi njihovog punog učešća u obrazovanju i ravnopravnog pripadanja zajednici. U tom cilju, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere, uključujući da:
(a) omoguće lakše učenje Brajovog pisma, alternativnog pisma, uveličavajućih i alternativnih načina, sredstava i formata komunikacije kao i veština orijentacije i kretanja, uz podršku i usmeravanje od strane lica sa sličnim problemima;
(b) olakšaju učenje jezika znakova i unaprede lingvistički identitet zajednice gluvih;
(c) obezbede da se školovanje osoba, posebno dece, koja su slepa, gluva ili i slepa i gluva organizuje na najprikladnijim jezicima, načinima i sredstvima komunikacije za pojedinca, kao i u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju. Da bi pomogle da se obezbedi ostvarivanje ovog prava, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere u cilju zapošljavanja nastavnika, uključujući nastavnika sa invaliditetom, koji su kvalifikovani za jezik znakova i/ili Brajovo pismo, kao i obuke profesionalaca i osoblja koji rade na svim nivoima obrazovanja. Takva obuka će obuhvatiti svest o invaliditetu i korišćenje odgovarajućih uveličavajućih i alternativnih sredstava, načina i formata komunikacije, obrazovnih tehnika i materijala kao podrške osobama sa invaliditetom. 5. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom imaju pristup opštem tercijernom obrazovanju, stručnoj obuci, školovanju odraslih i doživotnom učenju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima. U tom cilju, države strane ugovornice će voditi računa da se osobama sa invaliditetom obezbedi razuman smeštaj.