Međunarodni dan podrške žrtvama torture

Svake godine, 26. juna, povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture podsećamo se da je mučenje apsolutno zabranjeno u međunarodnom pravu i da se ni pod kojim okolnostima ne može opravdati. Danas se sećamo svih žrtava torture i naglašavamo neophodnost ukidanja takve prakse.

Osobe sa invaliditetom u rezidencijalnim i psihijatrijskim ustanovama su često izložene nečovečnom i ponižavajućem postupanju koji može da vodi do torture, što je dokumentovano u izveštajima i nalazima međunarodnih organizacija i prepoznato u međunarodnim dokumentima. Osobe sa invaliditetom su žrtve zlostavljanja i torture najčešće u obliku prisilnog medicinskog tretmana, institucionalizacije, izolacije, seksualnog nasilja, prisilnog abortusa ili sterilizacije, fiksacije pod izgovorom neophodne terapije ili disciplinovanja. Ukoliko su i lišene poslovne sposobnosti mogu biti smeštene u institucije bez saglasnosti i lišene prava na donošenje odluka o načinu života i medicinskom tretmanu. Značajan uspeh u promeni sagledavanja ovog pitanja bio je konsenzus međunarodne zajednice da primena takvih mera nikada ne sme biti opravdana kao medicinski tretman zato što nanosi bol i patnju osobama sa invaliditetom i predstavlja zlostavljanje.

Od svog osnivanja Disability Rights International i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S prate poštovanje prava osoba sa invaliditetom u institucijama i pozivaju nacionalne i međunarodne aktere da preduzmu odgovarajuće mere i prekinu nečovečno i ponižavajuće postupanje prema osobama u institucijama, pojačaju napore za deinstitucionalizaciju i ostvarivanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom.

Komitet protiv torture je u maju 2015. godine doneo zaključne preporuke za Republiku Srbiju i naveo da država treba da „izmeni zakone kako bi zabranila izolaciju dece i odraslih sa mentalnim i psihosocijalnim teškoćama“ kao i da je neophodno razvijanje usluga u zajednici, deinstitucionalizacija i obezbeđivanje uslova za adekvatan povratak osoba sa invaliditetom u zajednicu.

Danas posebno podsećamo na obavezu sprečavanja zlostavljanja i torture dece sa smetnjama u razvoju u institucijama, jer su posebno osetljiva i zatvaranje, segregacija i odvojenost od društvene zajednice mogu imati mnogo teže posledice po njihov razvoj nego što je to slučaj sa odraslim osobama. Stoga je „prag kada se tretman ili kažnjavanje mogu klasifikovati kao tortura ili nečovečno postupanje niži u slučaju dece, posebno dece lišene slobode“, kao što je navedeno u tematskom izveštaju Huana Mendeza, Specijalnog izvestioca za torturu, nečovečno i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje.

"Jedinstvena osetljivost dece lišene slobode zahteva više standarde i jače garancije za prevenciju torture i zlostavljanja. Specifične prakse, kao što su segregacija, organizacija i administracija ustanove, disciplinovanje, mogućnosti za rehabilitaciju, trening posebno obučenog osoblja, podrška porodice i redovan kontakt, raspoloživost alternativnih mera, adekvatan monitoring i nadgledanje prava, zahtevaju posebnu pažnju i modifikovane standarde." Juan E. Méndez, Poseban izveštaj o torturi dece lišene slobode