Život u zajednici
Osobe sa invaliditetom, bez obzira na stepen njihovog invaliditeta, imaju osnovno ljudsko pravo na život, obrazovanje i rad u svom prirodnom okruženju, na aktivno učešće u životu svoje prirodne zajednice i doprinos njenom životu u skladu sa svojim potencijalima i mogućnostima. Samostalan život ne znači da osobe sa invaliditetom mogu/treba da žive same i da samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, već samostalan život znači slobodu izbora i kontrolu nad sopstvenim životom, uz poštovanje urođenog dostojanstva i individualne nezavisnosti, a uživanje ovog prava predstavlja srž ljudskih prava. Član 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom svim osobama sa invaliditetom priznaje jednako pravo na samostalan život i uključivanje u zajednicu uz slobodu izbora i kontrole svog života. Utemeljen je na osnovnom principu o ljudskim pravima da su sva ljudska bića rođena jednaka kada je reč o dostojanstvu i pravima, te da svačiji život ima jednaku vrednost. Opšti komentar br. 5 na čl. 19 Konvencije, ima za cilj da pomogne državama ugovornicama u njihovoj primeni člana 19 i ispunjavanju obaveza iz Konvencije. To se prvenstveno odnosi na obaveze da se svakom pojedincu obezbedi uživanje prava na samostalan život i uključivanje u zajednicu. Ono što je posebno važno i što se u opštem komentaru posebno naglašava, to je povezanost člana 19 sa ostalim odredbama Konvencije. Član 19 je sveobuhvatan i primena ostalih članova Konvencije mora se posmatrati i u svetlu odredaba ovog člana. S obzirom na to da ovaj član Konvencije obuhvata različita prava (građanska, politička, socijalna, kulturna), on samim tim predstavlja primer međusobne povezanosti, međusobne zavisnosti i nedeljivosti svih ljudskih prava. Zapravo, pravo na samostalan život može se ostvariti i uživati samo ako su sva druga prava ostvarena.
Suština člana 19 je vezana i za deinstitucionalizaciju, odnosno podrazumeva život van institucija bilo koje vrste. To zapravo znači da samostalan život i život u zajednici nije samo pitanje smeštaja, već pitanje autonomije, uvažavanja prava na izbor i na donošenje odluka o sopstvenom životu.
Član 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
Države strane ugovornice ove konvencije priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici, da imaju jednak izbor kao i drugi i preduzeće efikasne i odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom olakšaju potpuno uživanje ovog prava i njihovo potpuno uključivanje i učešće u zajednici, uključujući obezbeđenjem da:
(a) osobe sa invaliditetom imaju mogućnost izbora boravišta, kao i na to gde i sa kim će živeti, ravnopravno sa drugima, i da ne budu obavezne da žive u nekim konkretnim životnim uslovima;
(b) osobe sa invaliditetom imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga za pružanje podrške od strane zajednice, uključujući ličnu pomoć koja im je potrebna za život i uključivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije ili izopštavanja iz zajednice;
(c) usluge i olakšice koje zajednica pruža stanovništvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe.
Iz publikacije Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji – Nulti izveštaj, Autorke i autor: Snežana Lazarević, Dragana Ćirić Milovanović, Radoš Keravica, Ljupka Mihajlovska, Gordana Rajkov, Mimica Živadinović, 2022. godine, Beograd
https://www.mdri-s.org/public/documents/upload/Polozaj%20osoba%20sa%20invaliditetom%20u%20Srbiji.pdf